anelejvonb

Ceo jebeni život se sklanjaš i govoriš u sebi: " Ma biće bolje ". Kad, ono, sve gore i gore. I puštaš da te gaze, valjda ti je to lakše, nego da ustaneš i izboriš se za sve što jesi, i za sve što zaslužuješ. Upadaju ti u reč, otimaju iz ruku, a ti, ćutke predaješ i poslednje vredno što imaš, jer nadaš se da je ovaj put kraj. A, kraja nema, ni ne nazire se. Zavaravaš sebe, ti što uzimaju, uvek se vraćaju po još. I, kad ostaneš goloruk, bez igde ičega, bez igde ikoga. Oni dođu. Pitaš se, šta li će sad da ti sad uzeti, kad više nemaš ama baš ništa. Ni ponosa, ni blaga. Oni tad dođu da ti se narugaju i da učine da se osetiš još bednije. Da, uvek može gore. I reci ti meni, šta si dobio time? Dobio ništa, izgubio sve. Znaš, svako diše kako može, a govori kako sme. A ti si mogao, mnogo si mogao, samo nisi smeo. Nikada se nisi usudio. I plaćaš. Zaludno je tvoje kajanje. Prošlo ti je vreme. Sad dolaze neki drugi, željni. Čega? Pa, svega. Isto kao i ti, nekada. Na tebi ja da im pokažeš gde vodi suva pokornost. Jer, ipak ovo je tvoj život, tvoja priča. Tvoje, iako nemaš ništa.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.